Zarez, 429

završila je Filozofski fakultet u Zagrebu, radi u školi za strane jezike. Piše književne kritike (Književna republika, Booksa) i tekstove o politici i društvu (Libela, Lupiga), član je redakcije Novog plamena. Digitalno je objavila zbirku drama Imam dvije različite čarape

 

Sasvim običan dan

I žvačem, žvačem žvaku na raskršću bijelih ulica. Drugim riječima, izgledalo je kao da dan ide po planu. Ali uto se desi sljedeće – zagrizem usnu umjesto žvake. Pojavi se, naravno, kratka ali oštra bol uz popratni pritisak u glavi. Nastavim ja dalje, čekam da se upali crveno, da pređem ulicu. Ali bol se nije smirila. Otišla je direktno mozgu na razgovor. Prilično uzrujana, moram dodati.

"Jesi...vidio...žvaka...usna...ugriz...ha?!", na kraju daha uspjela je bol izgovoriti ključne riječi događaja. "Šta? O čemu pričaš? Usna ugrizla žvaku?", promrmljao je mozak nezainteresirano podigavši pogled od knjige koju je čitao. "Joj, šta pričaš ti? Kako je usna mogla ugristi žvaku?! Samo zubi mogu ugristi žvaku! A da je i to bio slučaj, bih li ja ovdje razgovarala sad s tobom? 

Bih li se ja pojavila da su zubi ugrizli žvaku? Pa žvaka ne boli, usna boli! Za mozak, nisi nešto naročito pametan", odbrusila je bol mozgu. "Čuj, ne zanima me. Hajde me ne davi. Baš čitam nešto. Odlazi, samo daviš sve oko sebe." "Nemoj ti meni da ja davim! Imamo situaciju ovdje, šta ti nije jasno? Ugrizla je usnu umjesto žvake! Ja sam samo posljedica. Ovo ti moraš rješavati. Već je dovoljno sramotno da te ja moram na to upozoriti dok ti sjediš tu k'o trut i čitaš knjigu", derala se bol. Mozak je nije ni pogledao, samo joj je mahnuo rukom da ode. To je prelilo čašu. Bol je još jače povikala: "Tako me tjerati, šta je s tobom? Jesi ti lud? Imamo krizu i samo je produbljujemo gubeći vrijeme! Ostavi tu knjigu i idemo to riješiti, pa da možemo ići svako svojim putem!" Mozgu je bilo jasno da je bol zapela i da je se neće moći tako lako otarasiti. Ipak, pitao je: "Dobro, ugrizla je usnu i to je sad gotovo, gotova je stvar, šta sad očekuješ od mene?" "Mogla bi se opet ugristi za usnu, kako to ne vidiš?!", uzrujavala se bol. Mozgu nije bilo stalo da riješi problem a stoga ni drago da je, eto, primoran da ga riješi. Ali kad već mora, mislio je, zašto da ne spoji sadržaj knjige u kojem uživa i ovaj mučan zadatak? Zato je počeo čitati, pokušavajući pronaći rješenje: "Dobro, boli, sad ćemo mi to. Evo, tu piše da je Heraklit rekao da se sve mijenja, da sve nastaje i nestaje, da je sve u toku, razvoju i kretanju. Da li to znači da bi trebali prihvatiti ugriz usne kao nužnu promjenu?" "Ne, ne čini mi se to dobro. Ovaj je ugriz bolio, ne bismo smjeli riskirati još jedan ugriz čisto promjene radi. Ne sviđa mi se taj Heraklit, čitaj dalje", rekla je bol i sjela na fotelju do kauča na kojem je mozak ležao. Mozak je nastavio čitati: "Hm, dobro, pređimo na Demokrita. On kaže da opažaji dohvaćaju promjenjivu zbilju pojava a mišljenje trajnu zbilju. Dakle, opažaj je bol pri ugrizu usne a ona je, prema Demokritu, promjenjiva zbilja a ako je nekako natjeramo da razvije mišljenje, dakle, prema Demokritu, trajnu zbilju, da taj ugriz nije bilo ništa strašno, možda tako riješimo problem?" pitao je mozak. Bol je odgovorila: "To nije loše rješenje, da. Nije ovaj Demokrit loš. Jedini je problem što nemamo vremena za to. Svaki čas bi se mogla ponovo ugristi. Možemo pokušati ali mislim da nemamo vremena, sljedeći ugriz samo što se nije desio." "Da li ti znaš kad se desi novi ugriz?", pitao je mozak. "Da, meni jetra pošalje impuls. To bi, inače, ti trebao, ali si kakav jesi pa to onda mora obavljati jetra. Uz sav posao koji ima", zakolutala je bol očima. "Dobro, je l' sad čitam? Je l' pomažem riješiti problem? Hajde me ne zajebavaj." "Štagod, hajde ti samo fino čitaj", požurivala ga je bol nervozno. "Ok, dakle, od Demokrita ništa", nastavio je mozak. "Hajde da se ostavimo antike, očito je niškoristi", prekinula ga je bol. "Idi na neke druge filozofe". "Dobro, koje?", usred svoje trutosti i nezainteresiranosti mozak je postao blago nervozan. "Šta ja znam, idi dalje, samo što dalje od antike." "Ok, evo, Fichte. On kaže da je djelovanje ono prvo a svijest ono izvedeno. Možda da je nagovorimo da se ponaša na način da to nije ništa strašno, to što se ugrizla za usnu? Da nagovorimo sve organe da djeluju zajedno da se, recimo, nasmiješi? Ona tako neće imati u svijesti kao da je to nešto strašno. Ha?" "Ovo uopće nije loša ideja", zamislila se bol. "Brže je od toga da joj stvorimo mišljenje, ono što je onaj blesan Demokrit rekao. Djelovanje, to mi se sviđa. Brzo, alarmiraj sve organe." „Ja da alarmiram? A šta ćeš ti, samo sjediti na fotelji?", protestirao je mozak podigavši obrve. Bol je takođe podignula obrve: "Uopće neću ni ulaziti u činjenicu da bi to trebao biti tvoj i samo tvoj posao nego ću reći – da, naravno da ću pomoći. Ti zovi jetru a ja ću dvanaestopalačno crijevo." "Samo ga nemoj tako nazvati kad ga budeš tražila na telefonu." "Zašto?" "To mu je preslužbeno", rekao je mozak, "on više voli da ga se zove dvanaj." „Dvanaj?“, začudila se bol, "mi imamo krizu, djevojka bi mogla ponovo ugristi usnu, a ti meni ovakve budalaštine govoriš? Da li si ti normalan?" "Zapravo, dvanaj sa y. dvanay." Boli je jednostavno prekipjelo. Izderala se na mozak ustavši sa stolice: "Sa y? Prvo, to je totalno nebitno u ovoj krizi a drugo, kad izgovorim taj njegov nadimak, da li se zaista čuje razlika između y i j? Mislim, zaista? Daj zovi jetru bolje i začepi." "Ajoj, što smo nabrušeni", mozak je raširio oči i rekao "pih", "dodaj mi telefonski imenik. Ajoj, zaboravio sam, dvanaj je na godišnjem." "Na godišnjem?", zaurlala je bol, "Pa kako ćemo onda?!" "Polako, imamo i druge organe". "Zvoni telefon, javi se, javi se!" "Dobro, dobro. Halo?" "Halo, ovdje bubreg, mogu li razgovarati s boli, molim te? Jetra mi je javila da je kod tebe." "Evo, samo malo. Treba te bubreg." "Šta je sada?", uspaničarila se bol. "Halo?" "Da, boli, ovdje bubreg. Jetra mi je dojavila da je ispljunula žvaku. Nema više opasnosti." "Ispljunula je žvaku?! Nisam dobila nikakav impuls. Jetra mi je trebala poslati impuls. Kad već mozak neće čiji je to posao, naime", bjesnila je bol. "Pa dobro, sad ti ja javljam, impuls ili telefonski poziv, svejedno je", odgovorio je bubreg. "Kad smo kod toga, nemam više impulsa na telefonu. A i ova pije vodu k'o blesava. Sad pogotovo nakon što je bacila žvaku. Moram ići. 'Ajd zdravo!" "Pih, poklopio mi je slušalicu", rekla je bol mozgu. "Ah, bubrezi. Svi su oni isti! Nego, prošla je frka! Pljunula je žvaku!" "Eto, znao sam da će se to desiti", rekao je mozak ležerno spustivši ponovo pogled na knjigu. "Da, da, znao si, a pokušavao si sa mnom riješiti krizu. Koju ne bi ni počeo rješavati da ja nisam došla k tebi." "Vidi ti nje kako bi ona prisvajala zasluge!", povisio je mozak svoj glas, "Ja sam se trudio pretražujući filozofe k'o manijak ne bi li došao do rješenja. Je li doista važno tko je prvi kome došao?" "Ti ne radiš svoj posao kako treba, to svi znaju. Misliš da te organi ne ogovaraju? Svi ti pričaju iza malog mozga, a tebe baš briga. Poanta je da ti loše obavljaš svoj posao i već te se davno trebalo zamijeniti. To što si malo pomogao sad ne znači apsolutno ništa." "Ne znači ništa? Nisam ja kriv što je dvanay na odmoru, uostalom, a ne zaboravi da sam ja predložio rješenje za ovu krizu! Ja! Moja knjiga, ja!", urlao je mozak. "Ti si trebao znati da je dvanay na odmoru, ti si mozak, zaboga! Eto, još jedan primjer da ne radiš svoj posao kako treba." "Joj, molim te, nestani. Baš čitam Schopenhauera, smetaš mi", opet je mozak postao ležeran. "Dobro. Samo ti sebi lijepo čitaj. Idući put kad bude ovakva kriza, idem kod jetre", ljuto je rekla bol. "Misliš da me briga? Baš me briga." "Briga te. Baš me zanima hoće li te biti briga kad se založim na organskom odboru da te zamijene!" "Kakvom organskom odboru?" "Ajme, ni to ne znaš!", odbrusila je bol i nestala.

Ja sam do tad već bila u krevetu i razmišljala da li da tekst za hindski seminar prevedem sutra od 8 do 2 ili od 5 do 9. Zaključila sam da je bolje od 5 do 9 jer ću ujutro morati oprati suđe.

 

 


 Festival se odvija zahvaljujući potpori
Gradskog ureda za kulturu Grada Zagreba i
Ministarstva kulture Republike Hrvatske

 

Back to top